KRISTINA Nekić

veliki pas. Nismo znali što da učinimo od straha i pomisli da će nas ugristi svojim dugih nazubljenim zubima. Noge su nam se tresle kao ruke u stare babe,to je bilo strava i užas. Pokušali smo se smiriti ,no naš strah je prevladavao i dalje. Čim smo pokušali bar korak se odmaknuti od te životinje ona je sve više režala na nas. Dogovarali smo se moj prijatelj Perica i ja kako se izvuči iz ove nimalo zgodne situacije,odjednom smo smislili da ćemo mu baciti neki komad drveta a on kada bude otrčao za time mi čemo bris prema svojoj kući,no međutim to se nije dogodilo. Mi smo bacili nekoliko puta komad drveta ,no pas se samo okrenuo i dalje stajao na svome mjestu. Ne znajući više što da radimo, sjetili smo se da imamo kontakt telefon od Crnog da vidimo zašto njega nema i na kraju krajeva da nam dođe pomoći. Mi zovemo,zovemo,kada ono imamo osjećaj da taj zvuk zvoni negdje blizu nas, a ono kada smo se mi okrenuli Crni je iza nas i smije nam se što nam je podvalio svog psa kao zamku da vidimo kako čemo reagirati. Došao je do nas i rekoše nam ” Šta je boysi malo se gače tresu? Pa to je moj pas Vox,nije li takoo strašan? 😉 pa tražim ga po cijelom gradu,a ono on se došao sprijateljiti s vama hahah 😀 Mi smo na to odgovorili ” Hhaaha,dobro si nas frende uvalio u zamku,svaka čast”.Kasnije smo svi zajedno otišli na Beck’s pivo u obližnji kafić i oporavljali od zamke koji nam je Crni pripremio.